недеља, 19. фебруар 2012.

Зашто пушим лулу?


Скоро ми је неко упутио баш ово питање – а зашто ти пушиш лулу? Питање наизглед сасвим једноставно, али ме је помало изненадило и у првом тренутку нисам могао да понудим бољи одговор од – Зато што ми се свиђа! Овај одговор свакако није погрешан. Често нам ни не треба бољи разлог за нешто што радимо, од тога да нам се то нешто свиђа. Постоје ствари којима објашњење напросто није потребнo а које живот чине лепим и занимљивим. Вино, чоколада, музика – без свега тога можемо да живимо али би без свих тих ствари живот био непоправљиво безукусан. Као што ни со није баш неопходна али је све без ње некако бљутаво.

А зашто ти се свиђа лула? Е то је већ поштеније питање на које могу да дам какав такав одговор. Од дувана, срећом, још увек нисам зависан. Немам велику потребу за никотином, и цигарете не морам да гутам како бих задовољио потребе свог тела за ендорфином. Дакле свиђање није због никотинске зависности, мада и никотин није за потценити. У сваком случају цигарете никада нисам волео и нисам сигуран да ли сам у животу попушио и једну једину целу цигарету. Читава та ствар је савршено огавна, од дувана који је углавном лош па до опушака којих се дан данас гадим. Цигарете нису забавне! Лула и читава paraphernalia и ритуал који прати пушење луле јесу. Од избора правог дувана па до пуњења луле, паљења, пушења и одржавања пламена, лула захтева стрпљење, умешност и смиреност. Цигарете су вулгарне, лула је племенита.
Волим лепе и чудне ствари а луле су баш то, у исто време и лепе и чудне. Облик, боја, мирис, начин на који лежи у руци све то од луле ствара предмет са којим морате да се упознате и спријатељите. Предмет који вас прати, који је ваш и који не можете тек тако изабрати. Није лако купити лулу. Морате да проведете бар неко време посматрајући је и проверавајући да ли је та лула баш за вас. Фанатик би рекао још и да лула такође врши провере за свој рачун.


Дуван за лулу је још један разлог pro. Када изаберете ваш дуван, када га запалите и када вас обгрли његова арома затекнете се у једном другом свету. У облаку дима све ствари изгледају другачије и некако узвишеније. Било да читате Хомера или глетујете зид, посао који обавите уз лулу биће обављен онако како треба. Лула умирује човека и сређује му мисли. Лула је једна врста медитације.


Наравно има оних (ти увек постоје и увек кваре сву забаву) којима лула делује смешно, претенциозно, надувано - једном речју фолирантски. Верујем да им тако и делује, али многе ствари имају такав ефекат на неупућене.

Сви знамо да постоје само две врсте вина (црно и бело), да се чај пије само када сте прехлађени, да је балет ствар за педере (поезија такође) а о модерној уметности да и не говоримо.

Још један одлучујући аргумент против луле је да изгледа смешно. И то је могуће, али мени далеко смешније и одурније изгледају цигарете. Сваки дрипац може да гризе опушак од цигарете, потребно је ипак мало стила и одважности да би се пућкала лула. Или ја то себе тешим.

Ако ништа онда остаје онај добар и поуздан одговор – јер ми се свиђа и јер тако смо у могућности.