субота, 30. април 2011.

Београдске књижаре

gutenberg's press Не постоји човек чији је изум више утицао на формирање света у коме данас живимо од Јоханеса Гутенберга. Најважније откриће у историји јесте писмо али штампарска преса је та која је начинила праву револуцију. Раније су књиге биле ужасно скупа и тешко доступна роба. Данас, захваљујући овом човеку, оне и благо које крију у себи, доступно је свима. Има нечег магичног у књигама. Оне једноставне и свакодневне магије коју човек лако превиди. Кућа без књига је као човек без душе – ово је, чини ми се, Цицеронова мисао. Већ је сасвим јасно да сам ја овисник. Заиста, једно од највећих задовољстава, бар за мене, јесте читање. Али као и сваки овисник ја сам свој „грех“ подигао на мало виши ниво. Пребирање, прелиставање, одабирање, куповина књига за мене су важан ритуал. Као што добар познавалац вина прво омирише чашу вина, тако и ја волим да упијем мирис књиге коју треба да прочитам. Делује смешно, али заправо је то ритуал који практикују готово сви предани библиомани (знам јер ми се неколико њих поверило). Управо из тог разлога ме плаши будућност у којој ће електронски читачи заменити лепо укоричене томове. Могу да схватим да је то прогрес али задржавам право да тај прогрес не волим. Како, побогу омирисати књигу у PDF-u ?! Већ рекох, нама тежим случајевима мирис папира, штампарске боје, коже, мирис година (а некад и векова) који књига носи на себи неопходан је део читања. Не можете се сматрати љубитељем и озбиљним колекционаром док не почнете да купујуете у антикваријатима. Осим тога, они су далеко јефитинји од „обичних“ књижара и често (ма колико невероватно деловало) имају далеко већу понуду. Овај кратак текст је водич за моје суграђане библиофиле а нарочито за оне који су тек почели да развијају зависност.

§

PIC_0130 Истина је да сам у свет београдских књижара које тргују половним и антикварним књигама ушао готово случајно. На првој години студија требало је прочитати нешто од Слободана Јовановића за вежбе из Националне историје државе и права. Никада нисам био љубитељ библиотека, увек су ми биле тужне те ружне полице пуне раскупусаних књига. Ја сам себичан и волим да књигу имам само за себе. Тако сам се упутио у потрагу за примерком „Владе уставобранитеља“. Наравно у обичним, свакодневним књижарама та се књига није могла наћи осим као део комплета који је коштао тада (а богме и данас) фантастичних и недостижних 24000 динара. Враћајући се из града, већ очајан, улетео сам пред само затварање у једну скоро неприметну књижару у сутерену једне од зграда у улици Ђуре Јакшића. Имао сам среће – међу гомилом књига продавац је успео да нађе предратни примерак књиге коју сам тражио и то за свега 450 динара. Моје упознавање са београдским Photo1176књижарима је почело. Антикваријат Двери – Ђуре Јакшића Ово је дакле тај први антикваријат у који сам почео да свраћам. Такође и мени најдражи, можда зато што највише одговара оној романичној визији прашњаве и помало неуредне старинарнице– две просторије пренатрпане свим могућим књигама које човек може пожелети. У овој књижари не постоји ни списак ни инвентар, осим у памћењу власника, које је углавном непогрешиво. Мени је ипак најмилије када сам претурам по полицама. Заиста се никада не зна на шта ћете налетети. У тој антикварници наишао сам на небројена блага. Цене су и више него прихватљиве а често добијете и попуст. Мали савет за моје колеге правнике – ако тражите предратну правну литературу из библиотека књижарнице Геце Кона „Двери“ су право место за вас. Део мог „плена“ су предратна издања аустријског грађанског законика, српског граћанског законика и то по ценама испод 1000 динара. Антикваријат Вулин – Бранкова улица И у овој књижари на дну Бранкове , можете пронаћи невероватне ствари и то опет за мале новце. Правници ће и овде наћи велики избор правне литературе. За разлику од „Двери“ у овом антикваријату све је под конац што свакако олакшава потрагу и претрагу књига. Оно што ми је увек падало у очи јесте богата збирка речника и лексикона коју имају. Истина никада нисам претраживао тај део књижаре али сам сигуран да би они које занима филологија овде могли пронаћи велики број наслова. Љубазне даме које раде у овој књижари ће вам увек бити од помоћи. Антикваријат има интернет страницу на којој можете претражити понуду, што је итекако згодна ствар. link - http://www.antikvarijatvulin.com/index.php

Антикваријат Еквилибријум – Бранкова Одмах испод „Вулина“ у истој улици, налази се овај антикваријат са великим избором књига, нарочито историјских по прилично ниским ценама (једном сам тамо купио Черчилов "Други светски рат" у шест томова за свега 1800,00 динара). Такође, имају сасвим лепу збирку издања СКЗ-а као и уобичајену понуду половних књига из свих области. Правници, и овде ћете наћи нешто за своју душу. Антикваријат поседује електронски каталог чиме је потрага за одређеним насловом изузетно олакшана. Морам да напоменем да су власници изузетно љубазни. Уколико неки наслов тренутно немају, постоји могућност да им оставите број телефона како би вас обавестили када га набаве.

orfelin Антикваријат Орфелин – Кнез Михаилова (слика преузета са сајта www.yellowpages.rs) „Орфелин“ је једини антикваријат своје врсте у Београду. У односу на остале антикваријате заиста представља "вишу класу" и једини је од антикваријата који тргује скоро искључиво, изузетно ретким и вредним књигама. Сасвим очекивано и цене су за „вишу класу“. Овде ћете наћи прва издања, ретке библиографске примерке са свих меридијана, географске карте, литографије, гравире... Сасвим очекивано, антикваријат има богату збирку ретких и антикварних књига на српском језику, међу којима је моју пажњу увек привлачило неколико примерака Доситејевих књига штампаних на концу XVIII века у у Бечу и Венецији (цена ових књига је негде око 50.000 динара). Колико год овакве цене деловале астрономски, у поређењу са ценама сличних примерака по антикваријатима у другим европским градовима, и више су него повољне. То и привлачи стране купце у ову књижару. Ипак, и просечан српски купац ће успети да пронађе нешто што може приуштити себи – ја сам нашао једну књижицу грофа Мирабоа из 1792. за мање од 1000 дин. Ипак један савет, пре него што се одлучите за куповину у „Орфелину“ проверите да ли тај наслов можете наћи у другим антикваријатима, јер овде чак и оне књиге које нису толико ретке коштају мало више (као уосталом и друге ствари у радњама у центру града). На пример, једном сам видео да „Државу“ Слободана Јовановића овде продају за 3000 дин – у другим књижарама је можете наћи упола јефтиније.

PIC_0128 Дакле савет је следећи - половне и оне не тако ретке антикварне књиге купујте у другим књижарама. С друге стране, оне праве колекционарске бисере наћи ћете готово искључиво у Орфелину. Мада опет ни то није правило, и остали београдски књижари често имају у понуди доста ретка издања. У сваком случају куповина у антикваријатима се често и своди на случајност а у томе и јесте велики део њихове магија. Уживајте!

На крају и једна мала препорука у духу ове приче о књигама – погледајте сјајан документарац Стивена Фраја о животу Јоханеса Гутенберга и изуму који га је начинио бесмртним. Ја сам прилично уживао у њему - “Machine that made us” у продукцији ВВС-а.


четвртак, 07. април 2011.

Авала - водич за пешаке



Још од када сам се доселио у Раковицу, имао сам ту фикс идеју да отпешачим до Авале. Гледана са мог прозора, Авала се издиже изнад Београда и Раковице и заклања читав хоризонт, па тако делује као да стоји на крају света. Тако је увек представљала недостижан циљ, и била предмет сталног планирања једне авантуре која би ме одвела до краја света. Наравно реч је о мом дечијем свету, који је добрим делом био настањен бићима и топографијом Толкинове Средње земље. Са своје 23године, могу поносно да изјавим да се та моја слика света јако мало изменила. Истина, хоризонти ми се јесу проширили (валда). Дакле Авала! У друштву мог пријатеља и колеге Стефана Бојовића, који је ништа мањи фанатик у питањима ходања и шетње, први пут сам се на овај пут одважио 12. септембра 2009. Од тада смо ову пешачку туру поновили још три пута. Последњи пут јуче. Маршрута коју смо јуче пратили је заправо и најкраћа и најлепша од свих претходних. Додуше и доба године је и више него допринело том утиску.

Као што слика показује, пошли смо са Видиковца (негде око 11:00 часова), спустили се у
Раковицу, пратили пут поред Манастира да бисмо потом скренули десно, прошли кроз Ресник и избили на језеро Паригуз (које је право откриће).


Након језера, једном приличном лепом стазом која води преко потока и кроз шумарак, изашли смо на поља која се налазе између Раковице и Авале. То је можда и најлепше парче пута. Преко тих поља и њива стигли смо до Пиносаве која је у самом подножју Авале.До врха се можете попети путем којим иду кола (дужа варијанта) или пешачком стазом (успон траје,
у зависности од кондиције, око пола сата).

Пешачке стазе заслужују сваку
похвалу, сређене су и начичкане клупама (благословен био онај ко их је поставио) и кантама за смеће.
За разлику од осталих београдских излетишта, Авала се може похвалити својом чистоћом.
На врх смо се испели око 15:00 часова. Све у свему четири сата и петнаест километара лагане и пријатне шетње. Карта за торањ кошта сто динара, а поглед вреди сваке паре.

Што се повратка тиче, кроз Пиносаву често пролазе аутобуси ГСП-а који ће вас одвести до града. Препоручујем вам да искористите ово лепо време и да протегнете ноге.


П.С. Мислим да је потребно да кажем нешто више о језеру Паригуз. Језеро се налази у Реснику и мали број људи зна за њега.
Језеро је вештачко, али се пуни природно из неколико заиста лепих потока. Заправо је и насатало преграђивањем малене долине кроз коју они протичу. Како нас је један момак обавестио, некада се на месту
језера налазило фудбалско игралиште.
Своје сумануто име језеро је добило због лековитих својстава воде која је, кажу, делотворна против хемороида. Невероватно је да је ово језеро велика непознаница за већи део Београђана. Окружено шумарком, начичкано
дивљим паткама и пловкама,
оно делује идилично. Готово да човек не поверује да је од центра града удаљен свега двадесетак километара. Уколико би се неко од општинских и градских отаца мало потрудио, могло би да постане једно од најлепших београдских места за излете.
Оно у овом тренутку то свакако није.
Прилази и стазе су неуређени, недостаје оно што се назива неохподном инфраструктуром, а и да будем сасвим
искрен количина ђубрета око језера је запањујућа и увредљива.

У некој Швајцарској, Норвешој, Италији ово би језеро било мажено и пажено. Нажалост не и овде. Остаје нада де ћемо се и ми једном довести у памет. Једном! У сваком случају ово језеро ваља посетити.