Београд
Понекад размишљам о одласку из Београда и из Србије. 
Поред свих оних питања која се, природно постављају током планирања такве врсте, о томе где бих живео и још битније од чега бих живео намеће се једно важно питање - како бих живео без Београда?
Београд можда и није најчистије, најсређеније, па ни најлепше место на свету али је јединствен и напросто незаменљив. Још сам као клинац био одушевљен и опијен Београдом.
Једна од игара док сам био мали била је нагињање кроз прозор, нагињао сам се како бих видео што више од центра града, тада сам живео на Булевару и са прозора моје собе могло се видети тек неколико солитера у центру града. Тај поглед на Београд прави Београд како сам га себи тада представљао изазивао је јединствено узбуђење, истеривао ми је дах из груди.
И данас када ходам београдским улицама, препустим се њиховим чарима и једноставно уживам у Београду. . Има толико дивних ствари у граду да их човек просто не може набројати. Навешћу само пар - београдске књижаре, невероватно упорни улични продавци, и онај тип што продаје Хало огласе на почетку Кнеза, ма знате онај што по цео дан урла ХААААААЛЛЛооооооооооооо ОООООгласссииииии....!!!!! Он је живи београдски белег. Пролазак Кнезом или Балканском је прави мали празник. Понекад је корисно да се понашате као туриста у сопственом граду. Многи од нас Београд узимају здраво за готово, не користе све оно што он има да пружи. Уколико већ имамо ту привилегију да живимо у главном, великом граду треба да користимо ту Богом дату предност. Београд је град који је нон-стоп отворен, драгостор дешавања (под дешавањима не подразумевам сплавове истих се гнушам и сматрам да и је место пре под него на рекама - част изузецима!). Галерије, концерти, предавања, трибине, представе, биоскопи... Избор је огроман а ипак неискоришћен, то понекада уме да буде тужно. Колико само има људи који немају ту привилегију да користе Београд а који би то радо чинили. Док Београђани ни не обраћају пажњу на обиље у ком живе. То је ружно. Као када би сте поред себе поставили него изгладнело дете из Африке и терали га да гледа како бацате допола поједену храну. Београђани користите Београд рационално. Зашто? Зато што можете и зато што ће вам то користити.
Београђани слабо цене свој град. Београд је ужасно прљав и то не зато што нема довољно радника градске чистоће. Тим дивним људима ваља одати дужну почаст, они се свакоднево упуштају у неравноправну борбу са стоком која се ласкаво назива грађанином.
Не верујем да би град био ишта чистији ни када би однос чистачи:београђани био 2:1. Ни милион ђубретара вам није довољно уколико вам фали онај најважнији а то је ђубретар у вашој глави. Зар је толико тешко прећи 10 метера до најближег контејнера, канте, корпе?
Наравно да није. Дакле људи потрудите се мало.
Београђани свих земаља уједните се!!!!!!
Поред свих оних питања која се, природно постављају током планирања такве врсте, о томе где бих живео и још битније од чега бих живео намеће се једно важно питање - како бих живео без Београда?Београд можда и није најчистије, најсређеније, па ни најлепше место на свету али је јединствен и напросто незаменљив. Још сам као клинац био одушевљен и опијен Београдом.
Једна од игара док сам био мали била је нагињање кроз прозор, нагињао сам се како бих видео што више од центра града, тада сам живео на Булевару и са прозора моје собе могло се видети тек неколико солитера у центру града. Тај поглед на Београд прави Београд како сам га себи тада представљао изазивао је јединствено узбуђење, истеривао ми је дах из груди.
И данас када ходам београдским улицама, препустим се њиховим чарима и једноставно уживам у Београду. . Има толико дивних ствари у граду да их човек просто не може набројати. Навешћу само пар - београдске књижаре, невероватно упорни улични продавци, и онај тип што продаје Хало огласе на почетку Кнеза, ма знате онај што по цео дан урла ХААААААЛЛЛооооооооооооо ОООООгласссииииии....!!!!! Он је живи београдски белег. Пролазак Кнезом или Балканском је прави мали празник. Понекад је корисно да се понашате као туриста у сопственом граду. Многи од нас Београд узимају здраво за готово, не користе све оно што он има да пружи. Уколико већ имамо ту привилегију да живимо у главном, великом граду треба да користимо ту Богом дату предност. Београд је град који је нон-стоп отворен, драгостор дешавања (под дешавањима не подразумевам сплавове истих се гнушам и сматрам да и је место пре под него на рекама - част изузецима!). Галерије, концерти, предавања, трибине, представе, биоскопи... Избор је огроман а ипак неискоришћен, то понекада уме да буде тужно. Колико само има људи који немају ту привилегију да користе Београд а који би то радо чинили. Док Београђани ни не обраћају пажњу на обиље у ком живе. То је ружно. Као када би сте поред себе поставили него изгладнело дете из Африке и терали га да гледа како бацате допола поједену храну. Београђани користите Београд рационално. Зашто? Зато што можете и зато што ће вам то користити.
Београђани слабо цене свој град. Београд је ужасно прљав и то не зато што нема довољно радника градске чистоће. Тим дивним људима ваља одати дужну почаст, они се свакоднево упуштају у неравноправну борбу са стоком која се ласкаво назива грађанином.
Не верујем да би град био ишта чистији ни када би однос чистачи:београђани био 2:1. Ни милион ђубретара вам није довољно уколико вам фали онај најважнији а то је ђубретар у вашој глави. Зар је толико тешко прећи 10 метера до најближег контејнера, канте, корпе?
Наравно да није. Дакле људи потрудите се мало.
Београђани свих земаља уједните се!!!!!!
Коментари