Mundus

Пресудан утицај на мој одгој и образовање, имали су, субверзивна делатност „Политикиног Забавника” и чињеница да сам у својој соби, имао властити телевизор (марке ”SHARP“). Видео-рекордер (исте марке) показао се мање поузданим будући да се, кроз читаво моје одрастање, у редовним и једнаким размацима, упорно кварио. Медијски сомнабулизам недељом увече, након што би се завршио драмски серијски програм РТС-а, а горко-слатка обланда ишчекивања сутрашње јутарње смене у школи, тек почела да клизи низ стомак, дао се наставити само вечерњим програмом АРТ телевизије – филмом од 22,30 ч. Ништа нема ту снагу да ме врати у  детињство и то немирног време као шпица за АРТбиоскоп. Филм који је запечатио моју филмофилску судбину и укус, те трасирао даљи правац мог анксиозног поремећаја (тада тек у повоју) јесте ”Дечак из Јунковца”. Тај филм се, као неки злогуки знак, увек емитовао на АРТбиоскопу, недељом, и то увек некако пред неки контролни или пред јутарњу смену. Наравно, ово може бити само илуз...